02.01.2009., petak
(H@cker) Obiteljsko muktašenje: priča sedma
|
Nije žvaka za seljaka U ovo vrijeme high-tech gadgeta i novotarija koje neprestano odašilju Japan i Amerika, stariji ljudi (čitaj: osobe iznad 30-ak godina) se često ne mogu snaći u svemu tome. Iako su računala već recimo prilično vremena s nama, mnogi se još ne snalaze u radu s njima. Za takve postoje brojni informatički tečajevi. A za one koji ne žele na njih, ti, nažalost, zovu - mene… Slijedi transkript razgovora koji se odvijao između mene i mog biološkog oca jednog lijepog dana, dok sam bio u gradu. Zazvoni mi mobitel. Pogledam, zove Stari. Ja: Bok, šta je? Stari: E, ja bi se htio igrat'! Ja: Molim? Kak' to misliš? Stari: Na onom tvom stroju! (aludira na laptop) Ja: Ma daaaj, šta ćeš se sad igrat?! Stari: Hoću! Reci mi šta da napravim. Ja: Prvo ga otvori. Stari: A kak'? Ja: Imaš mali prekidač na rubu… Stari: Evo, jesam. I šta sad? Ja: Upali ga. Stari: Jesi ti lud? Pa znaš kol'ko je košto…!? Ja: Ne upaljačem, kretenu! Imaš prekidač… Veliki, srebrni… Stari: A, evo, jesam! (osjeća se ponos u glasu) Ja: E, dobro, sad… Stari: E, neki vrag je doš'o! Neke crtice odaju… Ja: Tata, to se podižu Windowsi… Stari: Aha…E, da i piše vinduvs… Ja: Dobro, čekaj sad malo. Stari: E, sad je neki plavi ekran. Piše nešt' „Kristian“. Ja: Dobro. Klikni na to. Stari: A s čim? Ja: Pa s mišem. Stari: Al', nije ukopčan. Ja: Pa onda ga ukopčaj! (čuje se lom i krckanje u daljini) Stari: Al, ne ide! Ja: Ukopčaj ga u prvu rupu gdje paše! Stari: Evo, radi! Klikn'o ja… Ja: Bravo ti… Stari: Traži me nekog psa! Ja: Traži te password, ne psa! Upiši: 1-0-3-k Stari: Čekaj, pa ne mrem tak brzo! (tipka oko dvije minute) Stari: Al' pojavljuju se sam neke točke! Ja: Ma to mora tako! Stari: Dobro…I šta sad? Ja: Pukni enter. Stari: Šta? Ja: Stisni onu najveću tipku… Stari: E, evo sve je tu, lijepo, šareno… Ja: Super. Jel' ima možda sličica neka ispod koje piše U-N-R-E-A-L? Stari: Ima svakakvih…Evo, ima i ta. Ja: Klikni dvaput na nju. Stari: E, opet je šareno. Kud sad? Ja: Klikni tamo gdje piše I-N-S-T-A-N-T A-C-T-I-O-N. Stari: Jesam. Ja: I sad ti dolje desno piše play. Klikni. Stari: Jesam! Ej, pucaju po meni! Ja: Pa pucaj i ti po njima! Stari: A kak?! Ja: S mišem, s mišem! Stari: Ajd, dobro, valjd' ću se snać… I taj tren je spustio slušalicu. Jedina utjeha je bila ta što je laptop još uvijek bio garancijom. |
0